ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈНИ ПУТ ШКОЛЕ
Од 1861. године па све до 1888. деца из Бошњана похађала су основну школу у Маскару. Августа месеца 1888. године на збору сељана села Бошњана одлучено је да се упути молба Министарству просвете и црквених дела,да се дозволи отварање школе у Бошњану са образложењем да се број ђака у оба села знатно повећао и да је потребан још један учитељ.
Приватна кућа Милоша Стевановића била је приземна чатмара, са нешто више простора него у другим домаћинствима. Ради решавања питања привременог објекта за рад школе, Министарство просвете и црквених дела је преко Начелства округа Јагодинског и среза Темнићког наложио да се одреди лекар и инжињер који ће прегледати ову зграду, и донети одлуку о томе да ли се може употребити за школу.
Начелство је поступило по наређењу Министарства и послало у Бошњане лекара и инжињера који су обавили потребан преглед. Донета је одлука да је ова зграда удобна и видна учионица тако да може послужити за школу дуже време. Дана 20. септембра 1888. године, кмет села Бошњана, Милан Мишковић, у име свих сељана села Бошњана, незадовољан ажурношћу Министарства просвете, обраћа се поново молбом да му министар пошаље учитеља, потребног новоотвореној школи у Бошњану. Упорност кмета Бошњанског Милана Мишковића и свештеника Михајла Џабића, који је морао лично да образлаже министру захтев за доделу учитеља школи у Бошњану на крају се исплатила. Већ 1. октобра 1888. године по наредби Министра просвете одобрава се отварање школе у Бошњану у згради коју је комисија прегледала.
16. октобра 1888. године Министарство просвете поставља прву учитељицу у Бошњану, која је завршила Вишу женску школу у Београду. У тој првој години рада школе, уписани су ученици у сва четири разреда. Учитељица је радила у неподељеној школи са сва четири разреда. Тачних података о броју уписаних ученика за ту годину нема, али се зна да их је 42-оје похађало школу у Маскару, и да је са уписаним у I разред било преко 50-оро. Нема података ни о томе да ли су школу похађала и женска деца.
И док је учитељица учила децу првој писмености у привременом објекту-приватној кући дотле је школски одбор поклањао сву пажњу утврђивању предрачунске вредности за изградњу нове школе. Интезивним радом сељана и овлашћених мајстора школа је у току лета стављена под кров. При прегледу новог објекта видело се да је то зграда од тврдог материјала подигнута у средини села и на мало уздигнутом и оцедитом месту. Зграда је имала две учионице и два стана за учитеље. У учионицама према правилима могла су стати у сваку по 24 ђака, јер свака имала по 36,7м2, a 128м3кубне садржине. По нужди могао се и повећати број ђака без велике опасности. Почетком школске 1889/90. године после уписа првака нову школу похађало је 70 ученика.
Балкански ратови и Први светски рат прекинули су рад многих школа па и школу у Бошњану. Школа је у току окупације претрпела велику материјалну штету. Школске 1918/1919. одмах после ослобођења, иако у отежаним условима школа је почела са радом са смањеним бројем ученика.
Поред осталих обавеза учитеља у ваншколском раду, сваке године би се у школи организовала свечаност – Светосавска прослава. Свака од тих прослава имала је свог колачара, по правилу једног од ђачких родитеља.
Школске 1956/1957. године почиње прелазак на обавезно осмогодишње школовање. Услови нимало нису били повољни. Упркос свим тешкоћама мали бошњански колектив је храбро кренуо напред. Народни одбор општине Варварин дао је сагласност за отварање V разреда и школа је у отежаним условима почела са радом. И све тако до отварања VIIIразреда и прерастање школе у потпуну осмогодишњу. Отварањем осмог разреда појавио се и проблем простора. Стари објекат школе није имао простране услове за још један разред, па је уз сагласност Месне заједнице адаптирано одељење у Дому културе. Следе године рада у дваобјекта: старој школској згради са четири одељења и Дому културе. У таквим условима није могао да се устали наставни кадар па је кроз школу прошао велики број стручних наставника и сазревала идеја о изградњи нове школе.
До 20. априла 1971. године завршени су сви унутрашњи радови и оспособљена је нова школа са 8 учионица и све наменске просторије у сутурену. 9.маја 1971. године уселили су се у нови објекат. Тај дан је проглашен Даном школе. У новим просторијама школа је започела школску 1971/1972. Редовна настава се изводи у специјализованим учионицама по кабинетском начину рада. На првом спрату смештени су ученици првог, другог, трећег и четвртог разреда. Због недостатка простора за физичко васпитање адаптирана је једна просторија у старој школској згради. У приземљу су специјализоване учионице за српски језик, математику, руски језик и историју, затим учионица за географију, ликовно и музичко васпитање. У сутурену се налази учионица за биологију и хемију и познавање природе, наставничка канцеларија, канцеларија директора школе, учионица за физику и радионица за опште-техничко образовање. На основу одобрења Савета школе отворено је место секретара школе.
Исте године почела је да ради школска кухиња у једној адаптираној учионици старе школске зграде. Деци се издаје ужина за време школског одмора.Деца из Маскара од првог до четвртог разреда похађају школу у Маскару, а од петог до осмог разреда у Бошњану.